prirodno lečenje mikroplazme-ureaplazme

Šta su ureaplazma, mikroplazma i kako ih prirodno lečiti?

Genitalne infekcije su česta pojava kod pripadnica ženskog pola tokom celog reproduktivnog perioda. Mogu biti različitog porekla ali najčešće dolazi do bakterijskih infekcija. U svakoj vagini se nalazi određeni broj zdravih bakterija koje donose korist organizmu, međutim kada dodje do prekomernog razmožavanja bakterija tj, narušavanja ravnoteže vaginalne flore imamo posla sa vaginalnom infekcijom. Najčešće vaginalne, bakterijske infekcije kod žena su izazvane ureaplazmom, mikroplazmom i hlamidijom.

Šta su ureaplazma, mikroplazma

Ureaplazma (ureaplasma urealyticum i ureaplasma parvum), je vrsta mikroorganizma iz porodice mikroplazmi koja svojoj pojavom izaziva genitalne infekcije pa čak i neplodnost, kako kod žena tako i kod muškaraca. Ureaplazma spada pod najmanje bakterije koje mogu da prežive neovisno o domaćinu. Ono što ureaplazmu razlikuje od ostalih bakterija jeste što one nemaju ćelijski zid, mogu ga poprime različite oblike, pa tako mogu i da žive u drugim  ćelijama organizma.

Činjenice nam govore da  čak 70 odstvo seksualno aktivnih ljudi poseduje neke od ovih bakterija. Kada dođe do velikog razmožavanja ovih bakterija može doći do ozbiljnih posledica kao što su zapaljenje male karlice, uretritis, spontani pobačaj. Međutim kao i ostale mikroplazme (prvenstveno Mycoplasma hominis i Mycoplasma genitalium) Ureaplasma urealyticum može izazvati infekcije genitalnog trakta kod oba pola, što može naneti velike štete po reproduktivno zdravlje, a sve češće se dijagnostifikuju kao uzročnici sistemski bolesti kod trudnica, porodilja i novorođenčadi.

Mikroplazma i ureaplazma se prirodno nalaze u organizmu ljudi tako da se pacijenti rutinski ne testiraju na ove bakterije, već ako dodje do nemogućnosti začeća, ponovljenog gubitka trudnoće, bola u maloj karlici, premenstrualnih simptoma ili učestalih simptoma vaginalne infekcije, tada treba da se testiraju na ove bakterije. (ureaplasma)

SIMPTOMI UREAPLAZME I MIKROPLAZME

simtomi mikroplazme i uraplazme

Prisustvo ureaplazme i mikroplazme u organizmu se uglavnom ne manifestuje kroz određene simptome, ali ove bakterije mogu biti uzročnici infekcija kod osoba sa oslabljenim imunitetom (dok u slučaju zdravog imuno sistema ne uzrokuju bolesti). Najčešći simptom posle kojeg ljudi odlučuju da se testiraju na ureaplazmu jeste neplodnost, ali tu su i učestale infekcije, bol u maloj karlici, premenstrualne simptome kao što je spotting (oskudno krvarenje između ciklusa), simptomi koji se vezuju sa infekcije genitalnog rakta kao što su svrbež, peckanje, neuobičajen sekret, bol u donjem delu stomaka.

Takođe i bolesti jajovoda (tube uterine) i ponavljanje spontanih pobačaja kod žene mogu aludirati na zaraženost ureaplazmom. Infekcija jajovoda ureaplazmom se uglavnom ispoljava tako što dolazi do stvaranja prisalica, sužavanja jajovoda, „slepljivanja“ i „paralisanja“ fimbrijalnog aparata jajovoda, čineći ga na taj način potpuno nefunkcionalnim.

Kod muškaraca  infekcija ureaplazmom utiče na smanjenu pokretljivost i brojnost spermatozoida.

Kod muškaraca koji pate od steriliteta utvrđeno je da se bakterija prilepljuje uz spermu i time blokira oplođenje. Najčešći su uzročnik negonokoknog i nehlamidijalnog uretrititisa i karakteriše ih sluz iz uretre ( penisa kod muškaraca), bol tokom mokrenja ( probadanje i peckanje pri samom mokrenju), i otoci na otvoru uretre (vrh penisa kod muškaraca i iznad vagine kod žena).  Takođe se može javiti nagomilani sekret žućkaste boje, odnosno sluzava sekrecija iz uretre, gnojni iscedak iz penisa i crvenilo.

Dijagnostifikovanje ureaplazme i mikroplazme

 Dijagonstikuju se iz kulture ureaplazme ili putem PCR testa na ureaplazmu. Ureaplazme proizvode ureazu, uz pomoć koje razlažu ureu (sastojak mokraće kod sisara). Na ovaj način se može izdvojiti ureaplazma. Uzorci se mogu uzeti vaginalnim brisom (bris iz cerviksa ili bris iz uretre). Da bi bris bio uspešno izvađen ako ste muškog pola, potrebno je da dva sata pre nego što dođete na uzimanje brisa ne mokrite, jer kanal iz kojeg se uzima bris mora biti suv. Kod žena nije potrebna nikakva specijalna priprema, sem osnovne higijene u vidu tuširanja. Cena ovog testa u privatnim poliklinikama se kreće oko 2 000 dinara.

Kako se ureaplazma prenosi?

Ureaplazma se pre svega prenosi polnim odnosem. Seksualni partneri mogu iznova i iznova jedno drugom da prenose infekciju a da toga nisu ni svesni. Infekcija se obično javlja kod mlađih žena  koje imaju višestruke seksualne partnere i koje tokom seksualnog odnosa ne koriste kontracepciju u vidu kondoma već samo oralnu ili imaju potpuno nezaštićene odnose. Takođe ni muškarci nisu pošteđeni kada je u pitanju prenošenje bakterija iz skupine ureaplazmi i mikroplazmi.

Ova bakterija se može naći na vlažnim površinama (na primer peškirima), u bazenima, saunama, salonima za masažu i drugim nečistim predmetima za intimnu upotrebu ali se infekcija gotovo uvek stiče samo seksualnim putem. Sada se postavlja pitanje kako onda preventivno delovati? Jedino kako se možete sačuvati od nastakobne bakterije jeste siguran i zaštićen (kondomom) seksualni odnos, svi drugi oblici kontracepcije nisu adekvatni kada je u pitanju sprečavanje prenošenja bolnih bolesti u ovom slučaji ureaplazme.

Ureaplazma u trudnoći

San svake trudnice jeste da njena trudnoća prođe u najbolje redu, bez komplikacija ili bilo kakvih poteškoća. Međutim ureaplazma i (mikroplazma hominis) predstavljaju noćnu moru svake trudnice. Zašto su ove sićušne bakterije toliko opasna? Ako se otkrije njeno prisustvo u placenti ili endometrijumu ( sluzokoži koja sa unutrašnje strane oblaže matericu) biće povezana sa ginekološkim infekcijama, rađanjem mrtvog fetusa, spontanim pobačaejm, preranim porođajem ili rođenjem novorođenčeta koje je manje mase nego uobičajeno. Oba organizma prodiru u vodonjek u drugom tromesečju trudnoće pa tako mogu i uzrokovati zapaljenje membrane oko fetusa

Takođe je pronađeno prisustvo ovih bakterija u krvi majki koje su imale problema sa povišenom temperaturom nakon porođaja. Ova infekcija se može preneti na čak 40 odsto novorođenčadi koje je rodila majka koja je imala u trudnoći ovu infekciju. Takođe, ukoliko majka ima ovu infekciju ureaplazma može da inficira pluća novorođenčeta tokom porođaja. Ureaplazma i mikroplazma su uzročnici respiratornih problema i meningitisa kod novorođenčadi sa manjoj telesnom težinom. https://www.healthline.com/health-news/new-sti-can-make-women-infertile

LEČENJE UREAPLAZME

lečenje ureaplazme doktor

Lečenje treba da obuhvati oba partnera a izvodi se antibioticima radi sprečavanja dodatnih komplikacija. Kao što smo prethodno naveli ureaplazma su bakterije koje nemaju ćelijski zid, a većina antibiotika (na primer penicilini i cefalosporini) deluju na bakterije uništavajući njihov ćelijski zid što implicira da je lečenje infekcija izazvano ovim bakterijama dosta otežano. Samo posebni antibiotici kao što su eritromicin, flourokinolon i tetraciklin mogu biti efikasni u lečenju ovih infekcija .Terapija traje od 10 do 14 dana, uz konsultovanje sa lekarom.

Dok traje terapija potrebna je apstinencija od seksualnih odnosa, inače postoji rizik od feinfekcije. Sve seksualno aktivne osobe su izložene ovoj infekciji, ne postoji apsolutno siguran način kako izbeći ovu polno prenosivu bolest jer sve što narušava p H vagine i bakterijsku ravnotežu vagine može dovesti do infekcije. Kontstantna upotreba kondoma prepolopila je rizik od infekcije, u odnosu na  osoba koje nikada nisu koristile kondome. I ako se ispostavilo da kondomi nisu potpuno efikasni u lečenju bakterijskih infekcija iz grupe mikroplazmi ioak njihovo korišćenje je i dalje odlična ideja jer smanjuju rizik od nastanka kako ovih infekcija tako i drugih polnih bolesti kao što su gonoreja i hlamidija.

HLAMIDIJA

Hlamidija je jedna od najčešćih polno prenosivih bolesti čiji je izazivač bakterija Chlamydia Trachomatis koja može trajno oštetiti ženske reproduktivne organe. I ako su simptomi blagi ili ih uopste nema kao i kod gore navedenih infekcija bakterijama, ozbiljne komplikacije u vidu neplodnosti se ne mogu izbeći. Hlamidija se razvija podmuklo pre nego što žena može i da primeti bilo kakav simptom. Hlamidija se može preneti tokom vaginalnog, analog i oralnog polnog odnosa, takođe se može preneti i  tokom porođaja sa majke na dete. Svaka seksualno sktivna osoba može biti zaražena, tako da što je veći broj seksualnih partnera veći je i rizik za prenos infekcije. Adolescentkinje koje su seksualno aktivne su pod posebno povećanim rizikom za razvoj infekcije zbog nedovoljno razvijenog grlića materice. (Healthline)

HLAMIDIJA SIMPTOMI

Hlamidija je poznata kao veoma podmukla infekcija jer većina žena nema nikakve simptome,a ukolikose i jave razvijaju se od jedne do tri nedelje nakon kontakta. Ako dođe do razvitka simptoma što je veoma retko, oni su u vidu pojačanog i neuobičajenog iscetka iz vagine (ako je zahvaćen grlić materice) ili osećaj peckanja tokom mokrenja (ako je zahvaćena uretra). Ako se infekcija proširika na jajovode ne bi trebalo da se ispoljavaju bilo kakvi simptomi, a ako dođe do toga onda je to u vidu bola u donjem delu stomaka ili leđa, mučnina, povišena telesna temperatura, bol tokom polnog odnosa te krvarenje između dve menstruacije. Muškarci imaju simptome u oko 50 odsto slučajeva.

Najčešće je to u vidu iscedka iz polnog organa ili peckanja tokom mokrenja. Najređi su slučajevi bola i otoka u testisima. Hlamidija takođe može da inficira i rektum  i usnu duplkju ako je došlo do analnog ili oralnog odnosa. Hlamidiju treba shvatiti ozbiljno zato što može dovesti do ozbiljnih reproduktivnih problema. Uz sve komplikacije koje dolaze u z hlamidiju primećeno je da je ona utiče i na nastanak povećanog broja spontanih pobačaja, prevremenog pucanja plodovih ovojaka te prevremenog porođaja. Dijagnoza oboljenja se postavlja ginekološkim pregledom, uzimanja brisa grlića materice  ili brisa uretre na hlamidiju. (Healthline)

Prirodno lečenje hlamidije

 Terapija se vrši antibioticima i obavezno je lečenje oba partnera ako je i drugi parner zaražen, te se preporučuje i apstinencija od polnih odnosa dok traje period lečenja. Takođe je i popularno biljno lečenje hlamidije. Ovde se posebno ističe biljka pelin jer je ona nezaobilazan prirodni lek  protiv infekcije hlamidijom, naročito kod žena jer poboljšava funkciju reproduktivnih organa. Ipak, pošto sadrži izvesnu količinu toksičnih materija, upotreba ove biljke nije potpuno bezbedna i ne bi trebalo da se koristiti duže od tri nedelje. Takođe, ne preporučuje se trudnicama.

Pelin može da se uzima kao tinktura: 30 g mlevenog pelina preliti sa 1/2 l medicinskog alkohola, pa ostaviti da odstoji dve nedelje pored izvora toplote, uz često mućkanje. Nakon toga procediti i čuvati u staklenoj boci, na suvom i tamnom mestu. Uzimati tri puta dnevno po 10 kapi tinkture.

PRIRODNO LEČENJE UREAPLAZME, MIKROPLAZME I HLAMIDIJE

Ako niste trudni  možete se odlučiti i za prirodno lečenje koje bi trebalo biti holističko kao i vaš ceo pristup prema svome telu i zdravlju. Vaša terapija bi se trebala sastojati od: zdrave ishrane, prirodnih biljnih antimikrobnih sredstava za vaginalnu primenu, kupki na bazi bilja i dodatnog uzimanja vitamina i dodataka ishrani radi jačanja imunog sistema. Mikroplazme i ureaplazme se navodno vole hraniti argininom pa je potrebno izbegavati vitaminske i proteinske preparate koji sadrže l-arginin; kao i hranu koja je bogata argininom a to je orašasto voće i semenke.

Sledi spisak nekih biljnih preparata koji su se odlično pokazali u lečenju bakterijskih infekcija:

Prvi proizvod koji se izdvaja za lečenje bakteijskih infekcija vaginalnog porekla jeste beli luk. Beli luk je prirodni antibiotik pa  je najbolje pojesti 4 do 5 čenova na dnevnom nivou. Drugi oblik lečenja jeste da se čen belog luka zavije u malo gaze i da se implicira u vaginu u vidu tampona. Potrebno je držati par sati pa onda izvaditi.

lecenje mikroplazme belim lukom

Drugi biljni preparat koji je izuzetan prirodni lek jeste eterično ulje čajevca koje je dostupno u zdravim hranama. Ulje čajevca poseduje jako antibakterijsko svojstvo pa je idealno za čečenje bakterijskih infekcija. Dovoljno je par kapi rastvoriti u vodi koja će služiti za ispiranje. Takođe se mogu pronaći i vaginalete koje su na bazi ulja čajevca, veoma su efikasne i ekonomične.

Jabukovo sirće je takođe dobro kao prirodni lek jer vraća kiseli ph vaginalnoj sredini, takođe ima jako antibakterijsko svojstvo na ceo organizam. Kako napraviti recept od jabukovog sirćeta? Potrebno je sipati šokju jabukovog sirćeta u kadu punu vode te ležati u kadi narednih 15 do 20 minuta. Ovo je prava antibakterijska kupka koja može doneti samo dobro vašem organizmu.

Listovi kupusa – narodni lek koji otlanja osećaj svraba i bola u genitalnom području. Listove kupusa sitno iseckati, zaviti u gazu i staviti ih u donji veš. Prenoćiti sa tim.

Sledeći na spisku jeste ječam koji je tu da nam pomogne tako što će smanjiti osećaj peckanja i upale. Sve što je potrebno da uradite jeste da: uzmete kašiku ječma u zrnu stavite u litar vode i sve to zajedno kuvate 10 do 15 minuta. Ovu smesu potom treba ocediti i spremna je za konzumaciju.

Žalfija takođe deluje protivupalno i antibakterijski. Ima blagotvorno dejstvo u slučaju upale mokraćnih puteva i koristi se kao pomoćno sredstvo u terapiji hlamidije.

Čaj: kašiku sveže ili osušene biljke preliti šoljom ključale vode, ostaviti da odstoji pola sata i procediti. Piti po šolju čaja tri puta dnevno.

Prirodni Antibiotski napitak

U 1,5 litar belog vina staviti 4 cela, neoljuštena čena belog luka. Kuvati dok ne ostane oko 2 dl tečnosti. U slučaju hlamidije, uzimati mlak napitak, po jednu šolju mesečno, ukupno 4 meseca.

Ostavite komentar