tumačenje kompletne krvne slike

PDW u krvi značenje i tumačenje kompletne krvne slike

Kompletna krvna slika

Mnogi su se pitali šta je zapravo krvna slika i koje se to vrednosti na njoj nalaze i kako mogu da znaju da li oni imaju neki problem sa krvnom slikom ili ne. Danas ćemo se upoznati sa pojmom krvna slika i svim vrednostima koje se mogu javiti i način na koji se one mogu čitati.

Kompletna krvna slika najviše se radi da bi se došlo do informacija o opštem zdravstvenom stanju ljudi i da li postoji određeni poremećaj u organizmu, kao što je recimo anemija ili infekcija.

Od čega se sastoji kompletna krvna slika?

Sastoji se iz broja leukocita, trombocita, eritrocita, eritrocitnih konstanti (MCV, MCHC, MCH, RDW), trombocitnih konstanti (MPV i PDW), diferencijalne krvne slike (tu spadaju podvrste leukocita: neutrofili, eozinofili, bazofili, limfociti, monociti), hematokrit i hemoglobin.

U čemu je značaj kompletne krvne slike?

Svaki čovek bi trebao barem jednom godišnje na svoju volju ili na insistiranje doktora da odradi analizu krvne slike. Za to postoji više razloga. Tako će dobiti podatke o svom zdravstvenom stanju, o potencijalnim bolestima, i uz savetovanjem sa izabranim doktorom dobiće neophodne informacije o tome kako se mora ponašati u narednom periodu i da li će morati da konzumira određene lekove ili ići na dodatne analize i ispitivanja.

Leukociti u krvi

Leukociti (WBC) predstavljaju bela krvna zrnca, ona se stvaraju u koži, preciznije u njenoj srži i imaju važnu ulogu pri zaštiti organizma od infekcija i kožnih bolesti.

Normalne vrednosti su 3,9 – 10 x 109/l.

Ukoliko se javi povišeni broj leukocita onda naše telo proizvodi veći broj ćelija nego što ih je potrebno. Ukoliko imate nedostatak imaćete veće šanse da dobijete infekciju ili da se zarazite.

Smanjenje leukocita najviše izazivaju stres, slabost organizma kao i kancerogeni uticaj mijogenih ili limfogenih ćelija.

Postoji više vrsta leukocita kao što su:

Neutrofilni granulociti (NEU) oni su najzastupljeniji leukociti.

Normalne vrednosti 40-70%

Monociti (MONO) oni predstavljaju osnovu odbrambenog sistema u našem organizmu. Izuzetni su u borbi sa infektivnim agensima.

Normalne vrednosti 1-10%

Eozinofilni granulociti (EOS) najviše potpomažu telu u odbrani od infektivnih egenasa i prilikom nastanka infekcija koje izazivaju paraziti.

Normalne vrednosti 0-6%

Limfociti (LYM) ona proizvode antitela koja učestvuju u humoralnom imunitetu kao i u ćelijskom imunitetu.

Normalne vrednosti 20-50%

Bazofilni granulociti (BASO) oni su najmanje zastupljeni od svih drugih leukocita i stoga učestvuju samo u odgovoru na dejstvo alergije.

Normalne vrednosti 0-1%

Eritrociti

Eritrociti predstavljaju crvena krvna zrnca (RBC) u sebi sadrže ćelije čija je uloga da kiseonik koji je vezan za hemoglobin transportuju sve do pluća i drugih tkiva unutar tela.

Normalne vrednosti su od:

 3,86 – 5,08 x 1012/l to su parametri za žene

4,34 – 5,72 x 1012/l to su parametri za muškarce

Ukoliko postoji sniženje, postoji mogućnost da imate anemiju ili da ste imali krvarenje pa je odrđena doza krvi istekla van organizma. Povišene vrednosti se javljaju u stanju hemokoncentracije, ali se mogu javiti i kod zdravih ljudi.

Hemoglobin

Hemoglobin (HGB) predstavlja najznačajniji  sastojak koji se nalazi unutar crvenih krvnih zrnaca. On ima funkciju da prenosi kiseonik iz pluća u tkiva, a u tom procesu u kome se dobija ugljen dioksid, taj isti vraća iz tkiva nazad u pluća. Prilikom disanja krv u plućima dobija kiseonik najpre zbog hemoglobina, na taj način hemoglobin učestvuje u raspodeli krvi ostatku organa.

Normalna koncentracija je 110-180 g/l

Ukoliko su ove vrednosti snižene najčešće je u pitanju malokrvnost.

Hematokrit

Hematokrit (HCT) predstavlja onaj volumen eritrocita koji se nalazi u jedinici pune krvi.

Normalne vrednosti HCT su:

0,356-0,470 l/l kada su u pitanju žene

0,41-0,53 l/l kada su u pitanju muškarci

Hematokrit može biti smanjen usled malokrvnosti, krvarenja, pa čak i u trudnoći. Smanjenje hematokrita može nastati i usled starenja organizma, leukemije, ukoliko je povećana funkcija štitaste žlezde, ciroze jetre, infekcija i sličnih oboljenja.

Povećan hematokrit javlja se najčešće kod stanja dehidratacije ili šoka.

Eritrocitne konstante

Eritrocitne konstante su tu da nam daju potrebne informacije o tome kakvog su kvaliteta naši eritrociti.

Sastoji se iz:

  • MCV
  • MCH
  • MCHC
  • RDW

MCV predstavlja prosečni volumen eritrocita, tačnije donosi podatke o stvarnoj veličini eritrocita

Normalne vrednosti su 81 – 99 fl

MCH predstavlja prosečnu količinu hemoglobina koji se nalazi u eritrocitima.

Normalne vrednosti su 29-32,9 pg

MCHC predstavlja prosečnu količinu hematokrita koja se nalazi u eritrocitima

Normalne vrednosti su 310-350 g/l

RDW predstavlja način odnosno meru izražavanja varijabilnosti veličine datih eritrocita u krvi.

Normalne vrednosti su 11,5-16,5%

RDW pokazuje na istaknutost određene vrste eritrocita i na više populacija koje se nalaze, što je karakteristika nekih hematoloških bolesti eritrocitne loze.

Ukoliko dođe do promene vrednosti MCV parametara, one predstavljaju značajan izvor i pokazatelj za lečenje i otkrivanje anemija.

Povećanjem MCV mogu se razaznati još kod megaloblastne anemije, koja predstavlja nedostatak vitamina B12 ili folne kiseline kako je drugačije nazivamo.

Trombociti

Trombociti (PLT) predstavljaju ćelije koje najaktivnije učestvuju u zgrušavanju krvi.

Normalne vrednosti su od 140-450 x 109/l.

Kakvih je osobina trombocit i da li obavlja svoju funkciju možemo ispratiti putem volumena u koje spadaju:

  • PDW na osnovu njega se vrši raspodela trombocita po volumenu

Normalne vrednosti su 16-25

  • MPV koji predstavlja prosek volumena trombocita

Normalne vrednosti se kreću u rasponu od 7,80 – 12 fl

PDW u krvi značenje

PDW u krvi značenje

Merenjem ovog volumena, određuje se način na koji funkcioniše koštana srž, pa se stoga mogu raditi i dodatne kontrole analize krvi.

Pdw slika se radi kada i kompletna krvna slika, jer je ona sastavni deo trombocita, a ona se utvršuje iz više razloga: ukoliko imate uporno krvarenje koje potiče iz malih posekotina ili rana, modrice na telu, podlive, krvarenje iz nosa, unutrašnje krvarenje i slično. Kod žena potrebno je uraditi krvnu sliku i saznati nivo PDW, naročito ako imate obilna i bolna krvarenja u ciklusu menstruacije.

Imamo tri vrednosti PDW koji se mogu javiti u krvi a to su: situacija kada je PDW povišen, normalan i snižen.

Povišen PDW može ukazivati na neki od poremećaja od koštane srži. Postojanje nekog oblika kancera ili anemije i oboljenja mogu dovesti do povišenog nivoa PDW-a.

Normalan PDW pokazuje da su naši trombociti ujednačeni i da su iste veličine i građe. Svaka prosečna osoba bi trebala da ima normalan PDW prilikom analize krvi.

Nizak PDW pokazuje da su trombociti različiti, različitih oblika i veličine i stoga ovaj poremećaj nastaje usled virusnih infekcija, kao što su boginje, hepatitis i mononukleoza. Preterano korišćenje lekova takođe može izazvati ovaj problem, a čak se može posumnjati i na postojanje raka u telu.

PDW može biti nepotpun, do toga može dovesti zgrušavanje trombocita u krvi prilikom same analize krv. Ovo zahteva ponovnu analizu krvi da bi se došlo do rezultata.

Postoji slučaj i kada je PDW abnormalan tada se moraju raditi dodatni pregledi i ispitivanja na postojanje infektivnih bolesti ili zapaljenja, bolesti bubrega i slično.

Ostavite komentar