Postoje namirnice koje imaju izuzetno pozitivan uticaj na naš organizam, ali koje svakako ne treba unositi u velikoj količini na dnevnom nivou. Jedna od takvih namirnica je i šargarepa (Daucus carota L. ssp. sativus).

Pored toga što se u toku cele godine može na pijacama kupiti u svežem stanju, ona nije ni naročito skupa, a koristi se u različitim oblicima.

Kako kuvana, tako isto i dinstana mrkva, a ako nekome odgovara u svežem stanju, onda je najbolja ceđena šargarepa, mada se može kombinovati i sa drugim namirnicama. Koristi se za dodatak jelima, a može se i jednostavno konzumirati u svežem stanju. Odlična je i u turšiji, dok se preporučuje i da je jedete u salati, opet uz dodatak kupusa ili cvekle.

Lekovita svojstva šargarepe

Sem brojnih vitamina, sadrži i različite hranljive materije, a posebno je bogata vlaknima i beta karotenom, ali i brojnim antioksidansima i ostalim važnim elementima.

Ima značajan uticaj na zdravlje, pa se tako često preporučuje za vid, baš zbog prisustva prvenstveno vitamina A, zatim za probavu i za zaštitu jetre, mada je dobro konzumirati je i kao svojevrsnu zaštitu od najtežih oboljenja.

Za jačanje imuniteta se, na primer preporučuje koristiti kombinaciju sa cveklom i medom, a neretko se preporučuje i rendana cvekla, mrkva i jabuka, kao vitaminski koktel za poboljšanje odbrambenih snaga organizma.

Poreklo šargarepe

Iako to uopšte više nije bitno, jer je ona veoma zastupljena u našoj kuhinji, ne tako retko se pominje i priča o njenom poreklu.

Interesantno je reći i da postoji svetski muzej šargarepe, što je svojevrstan sajt, koji se bavi ovom izuzetnom namirnicom. Upravo na sajtu Carrotmuseum je navedeno da je povrće, od koga je potekla mrkva donešeno iz centralne Azije, a da divlja šargarepa može da se nađe na području Afrike, Azije i Evrope. Centar diverziteta za ovu kulturu u današnje vreme svakako je Avganistan, takođe i Iran, a prvi trag kultivisanje šargarepe potiče još iz doba Persije, otprilike tokom 10 – og veka.

Međutim, kada se već pominje poreklo ovog povrća nije precizno utvrđeno do danas, pretpostavlja se da je prilično tačna tvrdnja da potiče iz Persije, tačnije sa prostora današnjeg Irana i Avganistana. Iako su prve kulture bile nešto gorčeg ukusa, vremenom je ovo povrće kultivisano, pa je ona postala slađa.

Posebno je zanimljivo pomenuti da je ranije ovo povrće gajeno prvenstveno zbog svojih listova, ali i semena, a ni u kom slučaju zbog korena. O svemu tome postoje adekvatni dokazi. Inače se bliskim srodnicima ove biljke smatraju peršun, kumin i korijander, kao i anis. Da ne bi bilo nikakve zabune, moramo objasniti da su ove biljke kao srodnici šargarepe definisane najpre zbog aromaticnog lišća i semenki, jer su tek kasnije ljudi u celom svetu počeli obilato da koriste i koren ove biljke.

Ne samo da je dobro konzumirati je u svežem stanju, već se preporučuje i da svakako bude uvrstena u svakodnevnu ishranu, ali ipak baš zbog beta – karotena ne treba preterivati u količini.

Hranljiva vrednost šargarepe u ishrani

Izuzetno bogata vitaminima, mrkva se preporučuje u ishrani jer ima posebno blagotvorno dejstvo na celokupan organizam.

Izuzev A i C, u njoj se nalaze i vitamini B 1, zatim B 2 i B 3, kao i vitamini B 6 i B 9.

Svakako je važno napomenuti da kada su u pitanju vitamini nisu jedino što se u njoj nalazi, jer je posebno bogata i mineralima magnezijumom, kalijumom i kalcijumom, a sadrži i fosfor i gvožđe.

Nije uopšte čudno što se preporučuje konzumirati je i u svežem stanju i kuvano, jer u bilo kom obliku da je unosite, sigurno će biti  velike koristi za vaš organizam.

Važno je samo da imate na umu i to da zahvaljujući beta karotenu, ona ima upravo narandžastu boju, pa ne treba preterivati u njenom konzumiranju, jer to može imati i određene negativne efekte. Naime, ako budete preterali u količini, nemojte biti iznenađeni ako pojedini delovi vašeg tela budu poprimili blago narandžastu boju. Tada je najvažnije da prestanete odmah da konzumirate šargarepu i sačekate da se vaš organizam iščistiti.

Nutritivna vrednost šargarepe

U slučaju da je u vašu svakodnevnu ishranu uvrštena, kalorije uopšte ne bi trebalo da vas brinu, jer je u pitanju niskokalorična namirnica. Iz tog razloga se veoma često može čuti da se preporučuje konzumiranje šargarepe i prilikom držanja dijeta, jer ona posredno dovodi i do gubitka kilograma.

Ako pominjemo nutritivne vrednosti, treba naglasiti da u svežoj šargarepi ima samo 41 kilokalorija. Vrednost se odnosi na 100 g sveže šargarepe. Prisutno je i čak 9,58 gr šećera, te 2,8 g dijetalnih vlakana, kao i 0,93 grama proteina, dok je masti 0,24, a od čega je 0,0 37g zasićenih masnih kiselina.

Ako se ona već u vašem obroku nađe, nutritivna vrednost koju ta namirnica poseduje je izuzetno važna, ali svakako treba voditi računa o njenom unosu ukoliko imate povišen šećer, jer morate obratiti pažnju na to u koji meri ćete unositi šargarepu.

Često kada se ovo povrće pominje, šećer nekako ide uz nju, a što jasno pokazuju i ove vrednosti.

Osim već pomenutih, u šargarepi se nalaze i vitamini A, C i D, kao i vitamin K i vitamin E i gotovo svi vitamini iz B grupe, izuzev B 12. Posebno je prisutna velika količina K i A, a nije zanemarljiva ni količina kalijuma, gvožđa i natrijuma, kao i fosfora, zatim magnezijuma i cinka, te minimalna količina selena.

Kako jesti šargarepu?

Brojni stručnjaci navode da je najbolje jesti u svežem stanju, da bi se mnogi hranljivi sastojci iz nje iskoristili.

Svakako da se može jesti i dinstana, zatim kuvana, ali nikako svaki dan.

S obzirom na to da u njoj ima dosta beta karotena, treba voditi računa o tome koliko dnevno treba da je jedemo. Zapravo je najbolje da ne unosite tu namirnicu svaki dan, jer ukoliko to budete učinili, vrlo je verovatno da ćete imati i određene posledice. A te posledice su uglavnom promena boje kože od žute do narandžaste, što se dešava upravo usled karotina.

Beta karoten, koga ima u značajnoj količini u šargarepi, zna da izazove promenu boje kože i to uglavnom na tabanima, dlanovima i u predelu oko nosa i na kolenima. U pitanju je stanje poznato kao karotenemija. Obično posledice nestaju vrlo brzo pošto prestanete sa unosom ovog povrća.

Iako imate mogućnost da je konzumirate i u svežem stanju i kao dodatak jelima, možda je najbolja opcija salata od šargarepe kombinovana sa kupusom i cveklom. Svakako vodite računa i nemojte preterivati, jer je poznato da ljudi kojima se na tanjiru nađe svakodnevno šargarepa, šećer teško da mogu da održavaju u normali, te se u tom smislu ne preporučuje da je dijabetičari konzumiraju često. Zapravo se u njoj nalazi velika količina šećera, pa treba voditi računa, a posebno ako je kod nekoga već dijagnostikovan dijabetes.

Sok od šargarepe – za šta je dobar

Jedna od mogućnosti za konzumiranje jeste i ceđena šargarepa, ali i ovde važi pravilo da ne treba preterivati u količini.

Često se navodi da je sveža dobra za poboljšanje vida, te se roditeljima preporučuje da deci daju ovu namirnicu najpre u svežem stanju.

Na sajtu Yoursightmatters se upravo bave time da li je šargarepa sok dobar za vid ili nije. A tom prilikom je napomenuto da nedostatak vitamina A može da dovede do različitih bolesti oka, kao što su katarakta ili kseroftalmija. Samim tim što se značajna količina tog sastojka nalazi u ovom povrću je jasno zbog čega se preporučuje šargarepa za vid.

A da ne biste detetu davali samo ovo povrće, imate mogućnost da kombinujete, odnosno da napravite sok od svežeg voća i povrća. Možete dodati jabuku ili cveklu, a ceđena šargarepa se odlično kombinuje i sa sokom od pomorandže. Pronađite dobru kombinaciju, koju će vaše dete konzumirati rado, da bi osetilo sve blagodeti ovog povrća.

Šargarepa kao lek

Ne samo da poseduje blagotvorno dejstvo na vid i probavu, nego se i uopšteno preporučuje za jačanje imuniteta.

Da bi mrkva kao lek ispoljila najbolja svojstva, svakako je preporuka da se konzumira u svežem stanju.

Smatra se da zahvaljujući vitaminu A, ovo povrće vrši blagotvoran uticaj na oči i na njihovo nesmetano funkcionisanje. Preporučuje se kao odlična preventiva od pojave katarakte i glaukoma, kao i bilo kod degenerativnog oboljenja oka.

Zahvaljujući tome što poseduje značajne količine veoma važnih vitamina i minerala i antioksidanse, preporučuje se šargarepa kao lek, odnosno preventiva od najtežih oboljenja.

Čak postoje indicije i da lekoviti sastojci iz ovog povrća utiču na sporiji razvoj ćelija raka, što je izuzetno značajno.

Ukoliko odlučite da redovno koristite šargarepu u svežem stanju ili kao dodatak ishrani, na taj način ćete smanjiti potencijalni rizik od raka prostate, debelog creva i od raka pluća.

Osobe koje pate od nekog srčanog oboljenja ili im je dijagnostikovan povišen krvni pritisak bi svakako trebalo da konzumiraju šargarepu.

Primećeno je da najpre beta karoten, a zatim i drugi antioksidansi koje se nalaze u šargarepi, imaju i pozitivan uticaj na regulaciju nivoa holesterola, te posredno utiču na snižavanje, odnosno na normalizaciju krvnog pritiska i na pojavu različitih srčanih oboljenja.

Trebalo bi da mališani konzumiraju svežu šargarepu, ali bez preterivanja, jer ona ima blagotvoran uticaj i na zdravlje njihovih zuba i usta. Naime, ako dete odnosno bilo ko drugi gricka šargarepu, na taj način će održavati desni zdravim, a posredno će očistiti i zube od naslaga. Prema istraživanjima, najpre zahvaljujući visokim vrednostima vitamina C, šargarepa kao lek se preporučuje za poboljšanje zdravlja ne samo zuba, nego i desni.

Uz sve to se preporučuje i za odličnu prirodnu zaštitu jetre. Radi se o tome da zahvaljujući njenom sastavu, utiče i na smanjivanje masnoće u jetri, a istovremeno baš usled značajne količine vlakana, ona pomaže ovom organu da se prirodno očistiti. Smanjuje rizik od pojave hepatitisa i ciroze svako ko bude shvatio značaj ove namirnice i ko je bude uvrstio u svoju ishranu.

Benefiti od konzumiranja šargarepe su brojni, a na sajtu Healthline su navedeni samo neki od njih. Kako se preporučuje konzumiranje ovog povrća za snižavanje telesne težine, a najpre zato što je šargarepa za probavu odlična, to treba samo voditi računa o količini koju unosite na dnevnom nivou.

Uz to, vitamin K je poznat po blagotvornom dejstvu na zdravlje kostiju i na poboljšanje koagulacije krvi, pa nije čudno što se preporučuje konzumiranje ove namirnice veoma često.

Samim tim što je odličan izvor B vitamina, preporučuje se i kao lek za jačanje nerava, ali i uopšteno za optimalno funkcionisanje organizma.

Cvekla i šargarepa kao lek

Obično se može čuti da je za jačanje organizma dobro konzumirati ovo povrće u kombinaciji sa drugim namirnicama.

Iz tog razloga je dobro da to bude rendana cvekla, šargarepa i jabuka ili cvekla i šargarepa, odnosno kao odlično prirodno sredstvo za poboljšanje odbrambenih snaga organizma, preporučuje u kombinaciji sa medom.

Trebalo bi da znate i to da je ograničen unos takvog vitaminskog koktela na jednu rakijsku čašicu u toku dana. A nakon što završite sa kurom, preporuka je da napravite kraću pauzu, da ne biste opteretili jetru i ceo organizam.

Obično se preporučuje napraviti sok od kilograma cvekle, te kilograma šargarepe i pola kilograma limuna, a uz dodatak meda. A u zavisnosti od stanja vašeg organizma, možete izbaciti neku od namirnica, ali je najvažnije da cvekla i šargarepa kao lek budu konzumirane u svežem stanju.

Druga opcija je da svakog dana pripremate mešavinu šargarepe, cvekle i jabuke, a po želji možete dodati i malo meda. Važno je da rendana cvekla, šargarepa i jabuka budu pripremane neposredno pre konzumiranja. A u tu smesu možete po želji dodati, takođe malo meda i limuna, a i ne morate.

Cena šargarepe

Povrće koje možete kupiti na pijaci u toku cele godine, a nije ni skupo.

U zavisnosti od toga da li vas zanima domaća šargarepa, cena možda može biti viša nego kada ovo povrće kupujete u marketu.

Od oko 40 do oko 80 RSD se kreće cena ovog povrća po kilogramu.

Svakako nemojte kupovati veću količinu, već onoliko koliko vam je potrebno, jer je tokom cele godine moguće kupiti svežu. Takođe imate opciju da konzumirate već pripremljeno zamrznuto povrće, u tom slučaju je njegova nutritivna vrednost ipak slabija nego kada šargarepu konzumirate u svežem stanju.