zelje biljka slika

Zelje biljka – najznačajnija nutritivna i lekovita svojstva, recepti

Zelje predstavlja popularnu višegodišnju biljku iz porodice troskota, i važna je napomena da postoje dve osnovne vrste zelja.

Naime, divlje zelje ili livadsko zelje jeste samonikla biljka, a takođe postoji i „pitomo“ odnosno domaće zelje koje se uzgaja kao i druge vrste zelenog povrća.

Šta je zelje i koja su njegova najvažnija nutritivna i lekovita svojstva

Zelje je biljka koja je veoma bogata vitaminima, pre svega vitaminom C, te mineralima kakvi su gvožđe, fosfor i kalcijum.

Takođe je poznato da se iz korenskog dela biljke može izdvojiti veoma lekovita materija koja je poznata kao rumicin koji je po svojim karakteristikama sličan rabarbari. (Strani izvor)

Kada se posmatra nutritivna vrednost zelja i njegova prednost za zdravlje, 100 gr zelja sadrži:

  • 48 mg vitamina C;
  • 0,8 gr celuloznih vlakana;
  • 2,4 mg gvožđa;
  • 290 mg kalijuma;
  • 50 mg kalcijuma;
  • 18 mg natrijuma;
  • 43 mg fosfora;
  • 0,3 mg magnezijuma;
  • 0,4 mikrograma vitamina B3;
  • 0,17 mikrograma vitamina B5.

Iako je iz navedenog jasno da je zelje veoma zdrava i nutritivnim materijama bogata namirnica, ono je ranije smatrano takozvanom „hranom za siromašne“.

Međutim, jedna od zanimljivih činjenica jeste ta da se zelje i njegova svojstva vrlo cene u Kini, pa je prema nekim podacima ono bilo hrana radnicima koji su gradili Kineski zid.

Naime, postoje spisi koji govore u prilog tome da su neimarima koji su zidali ovu velelepnu građevinu, uvek uz pirinač davano i zelje, kao izvor energije.

Koje su zdravstvene prednosti zelja za zdravlje i njegova lekovitost

lekovita svojstva zelja

Najjednostavnije rečeno, zelje je jedan od najmoćnijih antioksidanasa i ima ulogu detoksikacije, pa je nazvano i „čistačem ljudskog organizma“.

Zelje se bere u rano proleće, i u ishrani se koriste listovi biljke, pa se smatra da se ova namirnica baš u tom periodu treba iskoristiti u ishrani.

Važno je međutim da se poznaju neke osnovne karakteristike kako zelje izgleda, te se treba voditi slikama livadskog zelja a kako bi se ono razlikovalo od sličnih kultura.

Pre svega slike zelja su bitne da bi se ono razlikovalo od biljke koja je kod nas poznata kao „bljuštur“, i koja liči na zelje ali nije preporučena za ishranu.

Neke od najznačajnijih zdravstvenih prednosti zelja, i zašto je ono i hrana i lek, jesu sledeće:

– zelje ima snažna diuretska svojstva, te pomaže kod detoksikacije urinarnog trakta i problema sa infekcijama mokraćnih kanala;

– ova biljka ima odlična svojstva u ukupnoj detoksikaciji organizma, i potpomaže rad jetre i creva, pre svega zbog bogatstva u vitaminima A i C i pomenutim mineralima;

– zelje je poznati prirodni laksativ, te omogućava čišćenje creva od toksina i parazita, pre svega jer je bogato biljnim vlaknima i olakšava tegobe kod zatvora;

– sa druge strane zelje je odlično i za zaustavljanje dijareje jer je bogato elektrolitima koji se u ovim stanjima pojačano gube (pre svega natrijum, kalijum i magnezijum);

– zelje pomaže kod problema sa anemijom izazvanom nedostatkom gvožđa (sideropenijska anemija), jer je izuzetno bogato ovim mineralom;

– zelje je vrlo bogato vitaminom C i u 100 gr ove biljke je zastupljeno 80% dnevnih potreba za vitaminom C pa je odlično za prevenciju skorbuta;

– ova biljka ima poznata protivupalna svojstva i jako je njeno antibakterijsko delovanje, pre svega zbog visokih koncentracija vitamina C koje sadrži;

– zelje je odlična namirnica za prirodno jačanje imuniteta i odbrambenih svojstava organizma, jer ima obilje vitamina i minerala u svom sastavu;

– zelje pomaže kod različitih problema i oboljenja kože, te se upotrebljava kod raznih formi dermatitisa, zapaljenskih procesa (apscesi) i svraba;

– zbog obilja vitamina A, zelje je odlično i za očuvanje vidne funkcije i retinol iz zelja prevenira oboljenja oka i olakšava neke tegobe vezane za čulo vida;

– poznato je da je zelje jedan od najboljih prirodnih lekova za tretman gastropareze – stanja koje odlikuje poremećaj nervnih signala u digestivnom traktu;

Najpoznatiji recepti sa zeljem – zelje u ishrani

Neki od najpoznatijih recepata sa zeljem biće dati u nastavku teksta koji sledi, i pre svega se odnose na recepte sa divljim odnosno samoniklim zeljem.

Za ishranu se po pravilu koriste sveži listovi zelja, koji se beru u proleće dok su još mladi i puni vitamina i minerala, a najpoželjnije je da se jedu u svežem stanju.

Naime, poznato je svima da je vitamin C termolabilan, odnosno da se uništava na visokim temperaturama, kuvanjem i prženjem, pa je preporuka da se zelje jede u obliku salate.

recept za pitu sa zeljem

Recept 1 – Pita sa zeljem (zeljanica)

Sastojci za pitu od zelja su:

  • 300 gr svežih mladih listova zelja;
  • 3 jajeta;
  • 500 gr kora za pitu;
  • 500 ml suncokretovog ulja;
  • 300 gr sira (mladi sitan sir);
  • 500 ml kisele vode;
  • so i biber po ukusu.

Priprema pite od zelja:

Zelje se najpre dobro opere pod mlazom hladne vode i potom se proprži na ulju, pa se kada se ono ohladi umešaju ostali sastojci – jaja, sir, kisela voda i ulje.

U pleh se stavljaju po dve kore za pitu i svaka se „filuje“ nadevom dok se on ne utroši, i onda se sve stavlja u prethodno zagrejanu rernu na temperaturi od 180 – 200 ˚C.

Pita se peče oko 30 – 35 minuta, a onda se izvadi i prekrije se vlažnom krpom kako bi omekšala, i po želji se pospe susamom.

Recept 2 – Zelje sa pavlakom

Najjednostavniji recept za prženo zelje sa pavlakom, jeste da se mlado zelje proprži dok omekša, i da se u njega umeša pavlaka za kuvanje ili da se posluži kao prilog sa kiselom pavlakom.

Međutim, postoje i recepti kakvi su čorba od zelja sa pavlakom, kao i proja od zelja u koju se dodaje pavlaka, te testenina sa zeljem i pavlakom.

Čorba od zelja sa pavlakom – potrebni sastojci:

  • 100 gr sušenog mesa (mesnata slanina; rebarca);
  • 2 veze mladih listova zelja;
  • jedan veći praziluk;
  • 200 ml kisele pavlake;
  • 1 litar vode;
  • ulje i začini po želji.

Meso i praziluk se sitno iseckaju i na malo ulja se proprže uz dodavanje začina, a potom se u litar kipuće vode dodaje zelje koje se kratko prokuva.

Kada je zelje na pola kuvano, dodaje se proprženo meso i praziluk, a potom i začini po želji, pa kada se čorba ohladi, u nju se stavlja pavlaka i čorba se služi hladna.

Da li je opasno podgrevati zelje

Preporuka je da se zelje ne podgreva, jer kao i neke druge namirnice tako i podgrejano zelje na neki način postaje toksično.

Smatra se da kao i spanać, zelje ima u sebi veću količinu nitrata, koji se zagrevanjem pretvaraju u otrovne nitrite, a oni su jako štetni po ljudski organizam, pre svega za bubrege.

Dakle, ukoliko vam je ostalo viška zelja od prethodnog obroka, najbolje je da ga pojedete hladno, i da izbegavate ponovno zagrevanje bilo u mikrotalasnoj pećnici ili u rerni.

Ostavite komentar