bademi na slici

Badem za zdravlje: kalorije, nutritivna vrednost, lekovita svojstva i cena

Zvanično pripada familiji ruža, ali plod i seme ovog voća se koriste u ljudskoj ishrani. U pitanju je slatki badem, koji poseduje značajne nutritivne vrednosti.

Tek jedna šaka sirovog badema, a to podrazumeva količinu odprilike 30 grama, poseduje sasvim dovoljno proteina da zadovolji dnevne potrebe, kako na vodi sajt Medical News today

Sme se konzumirati svakodnevno, pod uslovom da se poštuje preporučena količina, zato što prilikom preteranog unosa ispoljava i negativna dejstva.

Drvo badema (Prunus amygdalus) je listopadno i raste u visinu od 4 do 10 m, dok je prečnik stabla u proseku 30 cm. Njegov cvet posebno privlači pažnju, odnosno njegova svetlo ljubičasta boja, a može se videti na početku proleća.

Da bi drvo moglo da se razvija, potrebno je da temperatura bude od 15 do 30 stepeni, pa u tom smislu mu najviše pogoduje mediteranska klima.

Lekovitost ove biljke se ne dovodi u pitanje, ali je posebno važno da se badem konzumira u preporučenoj količini.

Osim za unutrašnju upotrebu, ovo voće se koristi i kao bademovo mleko za ishranu, kao i u kozmetičkoj industriji. Poznato je da krema sa bademom, odnosno bademovim uljem treba da bude korišćena za negu nešto starije kože, jer pomaže umanjenju bora i uopšteno povećava elastičnost kože.

Izuzev u sirovom stanju, mogu se konzumirati i pečeni bademi, a najbolje je da on bude potpuno neslan.

Takođe postoje i gorki bademi, koji je zapravo poludivlja biljka, a u duguljastom plodu se nalazi jedna semenka u većini slučajeva. Kao i slatki, tako isto i gorki cveta na početku proleća.

Bademi kalorije i nutritivna vrednost

Tek 5 do 6 kalorija se nalazi u gramu sirovog badema, pa se u tom smislu smatra niskokaloričnom namirnicom.

Iako su ljudi skloni da se pitaju koliko se sadrži kalorija u 100 grama badema, bolje je da ne razmišljaju u tom pravcu, jer je ta količina na dnevnom nivou ipak pretrana, mada se radi o izuzetno zdravoj namirnici.

Osim nezasićenih masti, koje badem poseduje u značajnoj količini, u bademima se nalazi i biotin, flavonoidi i fenolne kiseline. Na sajtu Hsp Harvard je navedeno i da je se moguće u tragovima naći bakar u sirovom bademu, kao i magnezijum, kalcijum i fosfor. A bademi su i bogat izvor vitamina E, C i B1, B2, B 3, B 5, B 6 i B 9, te sadrži i vitamin K.

Ipak, najznačajniji su proteini koji se u njemu nalaze, pa tako u 20 – ak badema ima 6 grama proteina, isto toliko ugljenih hidrata i oko 3 grama vlakana i 14 grama masti. Od toga je čak oko 80 % mononezasićenih masti, te samo 5 % zasićenih, a ostalo su polinezasićene masti.

Nutritivna vrednost badema

Upravo je nutritivna vrednost badema odličan pokazatelj o koliko kvalitetnoj namirnici se radi.

Proteini u bademima

Bogat nezasićenim masnim kiselinama, koje su poznate kao dobre, bademi se mogu pohvaliti i proteinima koje sadrži i vitaminima i mineralima.

Sem glutaminske i asparaginske kiseline, sadrži i sledeće proteine:

  • izoleucin
  • metionin
  • triptofan
  • glicin
  • treonin
  • cistin
  • alanin
  • leucin
  • tirozin
  • histidin

Tabela nutritivnih vrednosti badema

NutrijentMeraKoličina
Vodag4,41
Energetska vrijednostkcal579
Ukupno proteinag21,15
Ukupno ugljenih hidratag21,55
Ukupno mastig49,93
– od toga: zasićene masne kiselineg3,802
Dijetalna vlaknag12,5
Holesterolmg0
Šećer ukupnog4,35
Aminokiselina triptofang0,211
Aminokiselina treoning0,601
Aminokiselina izoleucing0,751
Aminokiselina leucing1,473
Aminokiselina lizing0,568
Aminokiselina metioning0,157
Aminokiselina cisting0,215
Aminokiselina fenilalaning1,132
Aminokiselina tirozing0,450
Aminokiselina valing0,855
Aminokiselina argining2,465
Aminokiselina histiding0,539
Aminokiselina alaning0,999
Asparaginska kiselinag2,639
Glutaminska kiselinag6,206
Aminokiselina glicing1,429
Aminokiselina proling0,969
Aminokiselina sering0,912
Mononezasićene masne kiselineg31,551
Polinezasićene masne kiselineg12,329
Vitamin AIU2
B1 (Tiamin)mg0,205
B2 (Riboflavin)mg1,138
B3 (Niacin)mg3,618
B6 (Piridoksin)mg0,137
B12 (Kobalamin)mcg0
Folatimcg44
Vitamin B5 (Pantotenska kiselina)mg0,471
Vitamin Cmg0
Vitamin DIU0
Vitamin Emg25,63
Vitamin Kmcg0
Kalcijum (Ca)mg269
Bakar (Cu)mg1,031
Željezo (Fe)mg3,71
Magnezijum (Mg)mg270
Fosfor (P)mg481
Kalijum (K)mg733
Natrijum (Na)mg1
Cink (Zn)mg3,12
Mangan (Mn)mg2,179
Selen (Se)mcg4,1

Bademi – lekovita svojstva

Mada su lekovita svojstva ovog voća zaista značajna, treba svakako voditi računa o tome koliko ih dnevno uneti.

Ukoliko preterate sa količinom, možete očekivati i neke negativne efekte na zdravlje. Na sajtu Times of India  je navedeno da bademi imaju ukupno pet negativnih efekata.

Često se događa da osoba dobija na kilaži, kao i da usled prekomernog unosa badema dođe do zatvora ili nadimanja. Budući da se u njegovom sastavu u značajnoj količini nalazi vitamin E, može se javiti predoziranost tim vitaminom. Valja pomenuti i da 2,3 mg mangana sadrži u 100 g badema, pa treba voditi računa o tome da se ne ispolji negativan efekat i zbog preteranog unosa mangana. Na kraju, posebno ukoliko preterate u konzumiranju gorkog badema, može doći čak i do trovanja.

Kada su u pitanju njegova lekovita svojstva pomaže protiv raznih bolesti, ali mora se priznati, samo ako to voće unosite u predviđenoj količini.

bademi lekovita svojstva

Pored toga što se smatraju odličnim prirodnim sredstvom koje smanjuje nivo holesterola, bademi utiču i na rad mozga, pa u tom smislu poboljšavaju pamćenje.

Opet isključivo ukoliko ih unosite u preporučenoj dozi, možete očekivati da bademi utiču pozitivno i na vašu kožu. Svakako bi trebalo na dnevnom nivou najviše unositi 30 g, što otprilike odgovara količini od jedne šake.

Zahvaljujući sadržaju takozvone dobre masti, kao i mnogih vitamina i minerala pogodnih za zdravlje, bademi se preporučuju i za jačanje srčanog mišića. Smatra se da su odlična zaštita od pojave različitih srčanih bolesti, pa čak i infakta.

Sem toga, preporučuje se da ga koriste trudnice i osobe koje žele da ojačaju kosti i zube. Postoji i takozvana badem dijeta, jer se smatra da u preporučenoj količini na dnevnom nivou bademi mogu uticati i na varenje, a prvenstveno jer zahvaljujući mononezasićenim mastima daju osećaj sitosti, te istovremeno utiču na to da se osoba ne prejeda.

Zato što se u njima nalazi i folna kiselina, preporuka je u propisanoj količini da ga unose i žene tokom trudnoće.

Kako imaju značajnu količinu dijetetskih vlakana, bademi se mogu koristiti i za sprečavanje zatvora, a poželjno je odmah nakon unosa badema popiti dovoljnu količinu vode.

Pomaže stvaranju energije, te štite ljude od dijabetesa i kancera, a zahvaljujući hranljivim sastojcima se smatraju i odličnim prirodnim sredstvom koje treba koristiti preventivno ukoliko ne želite da obolite od Alchajmerove bolesti.

Iako su njegova lekovita svojstva značajna, treba obratiti pažnju na to da se ne preporučuje konzumiraje za osobe, kod kojih postoji problem ili bolest povezana sa funkcionisanjem žuči ili bubrega, zato što bademi sadrže takozvane oksalate, koji mogu negativno uticati na stanje zdravlja kod ljudi koji imaju problema sa radom ova dva organa.

I u svim ostalim slučajevima u kojima se preporučuje unositi badem, posebno se mora voditi računa o preporučenoj dnevnoj količini i ni u kom slučaju ne preterivati, kako se ne bi ispoljili negativni efekti koje bademi mogu imati po vaše zdravlje.

Bademi kao lek

Mnogo su veće dobrobiti unosa badema, nego negativni efekti, zbog toga je izuzetno važno biti pažljiv prilikom njegove konzumacije. Naime, preporučena dnevna doza je svega oko 30 g badema, to je otprilike jedna šaka. Naravno da ako unosite svakog dana ovo namirnicu, treba redukovati navedenu količinu i biti vrlo obazriv, usled prekomernog unosa postoji mogućnost da dođe i do pojave određenih negativnih efekata.

A da biste te negativne efekte u potpunosti izbegli, potrebno je da vodite računa o količini koju unosite u toku jednog dana.

Na prvom mestu bademi se preporučuju za snižavanje nivoa holesterola i to onoga koji je poznat kao loš.

Zatim ga je dobro konzumirati da biste sprečili različita srčana oboljenja, odnosno da biste predupredili mogućnost infarkta.

Uzevši u obzir da se smatra odličnim prirodnim sredstvom za poboljšanje kvaliteta kože, to postoje indicije da unos badema u preporučenoj dozi može čak da doprinese smanjenju bora, upravo mangan koji se u njemu nalazi podstiče proizvodnju kolagena.

Poznato je da je vitamin E izuzetno koristan za poboljšanje moždane aktivnosti, a njega svakako ima u bademu, pa se zato često pominje kao sjajno prirodno sredstvo koje može da utiče na bolji rad mozga i samim tim da uspori njegovo starenje.

Smatra se i da bademe kao lek treba koristiti za poboljšanje rada organa za varenje i kao prirodno sredstvo koje pomaže da se ne pojavi kamen u žuči, odnosno da ne dođe do raka debelog creva.

Samim tim što stvara osećaj sitosti, često čujemo da postoji i badem dijeta. Zapravo je u pitanju redovan unos ove namirnice u određenom vremenskom periodu, što dovodi do smanjenja želje za hranom, a ujedno i do povećanja energije. Sve to zajedno uticiče na mršavljenje, jer na taj način on doprinosi boljem funkcionisanju metabolizma.

Bademi za želudac

Osim što pomaže za očuvanje metabolizma, te reguliše pražnjenje creva, a smatra se i sjajnim prirodnim sredstvom protiv najtežih bolesti, često se preporučuje i koristiti bademe za želudac.

Najpre je dobro koristiti ga ukoliko patite od gorušice i od osećaja pečenja u želucu.

Dovoljno je u trenutku kada se ta neprijatnost javi da uzmete nekoliko zrna badema, te će vrlo verovatno taj neprijatni osećaj relativno brzo i nestati.

Sirovi bademi

Svakako da je bolje unositi sirovi badem, nego pečeni. Ipak, ne postoji odgovarajuće naučno istraživanje po kome se da zaključiti da i pečeni bademi nemaju dovoljno hranljivih sastojaka. Ali pošto se zna da se ipak usled izlaganja namirnica visokoj temperaturi gube određene hranljive materija, to je svakako uvek bolje konzumirati sirovi badem.

Potpuno isto kao i kada je u pitanju pečeni slani ili neslani badem, morate voditi računa o količini na dnevnom nivou. Imajte na umu da je preporuka najviše jednu šaku badema uneti u toku dana, to je oko 30 g. Sve preko toga može uticati na to da bademi ispolje negativne efekte.

Pečeni badem

Obično se bademi koriste u sirovom stanju ili pečeni. Iako je poznato da mnoge namirnice gube svoju hranljivu vrednost u određenoj meri tokom procesa pečenja, za badem ne postoje naučni dokaz da je to istina.

Razlog zbog koga se preporučuje konzumirati pečene bademe je taj što se lakše može probaviti, a uz to je i intenzivniji ukus.

U principu, u prodavnicama zdrave hrane možete kupiti već ispečeni badem, ali ga možete i sami pripremiti. Jedna opcija je da to učinite u rerni, a druga u tiganju.

Neophodno je da prvo blanširate bademe, kako bi se skinula opna sa njih. Blanširanje je brz i jednostavan proces. U ključalu vodu spustite na kratko sirovr bademr i ostavite oko 30 sekundi. Zatim procedite, isperete pod mlazom hladne vode i skinete opnu, pa ih pečete.

Za nijansu je jednostavniji proces pripreme u rerni. Dovoljno je da na papir za pečenje poređate sirove bademe i da ih posolite, naravno ako želite. Mada je ipak preporučljivije da pečeni pripremate i konzumirate bez soli, ako je to moguće. Na temperaturi od oko 150 do 170 stepeni bi trebalo da ga pečete oko 15 minuta, ali je svakak odobro da proverite ranije, jer ćete verovatno i po mirisu osetiti, te bi trebalo i da promeni boju.

Druga je mogućnost da ga pečete u tiganju, na ringli. Najbolje je da koristite plitki, odnosno tiganj u kome pripremate palačinke. Isto važi kao i kada pripremate pečeni badem u rerni – po mirisu ćete osetiti kada je gotov.

Gorki badem

Izuzev takozvanog slatkog badema, koji obično svi konzumiramo, postoji i gorki badem, koji vodi poreklo iz područja male Azije, odakle je vremenom stigao i na područje Sredozemlja. Najčešće raste kao poludivlja biljka i to u primorskim mestima.

Drvo badema u tom slučaju dostiže visinu od oko 5 do 8 metara, a cveta u periodu ranog proleća. Seme gorkog badema je široko nešto više od 1 cm i dugo oko 2 cm.

Obično se koristi gorki badem za dobijanje ulja, u kome nema takozvanog amigdalina. Aromatična voda od ove biljke se koristi za izradu različitih preparata, obično u farmaceutskoj industriji. Naime, brojni sedativi i narkotici sadrže upravo aromatičnu vodu gorkog badema. A u toj tečnosti se nalazi najviše linolne i oleinske kiseline. Primenjuje se kako u prehrambenoj, tako isto i u kozmetičkoj industriji.

Vrlo je važno da gorki badem, odnosno bademovo ulje bude korišćeno na pravilan način i ono, koje je proizvedeno onako kako je preporučeno.

Najviše 55 % masnog ulja se nalazi u gorkom bademu, a ima oko 25 % belančevina u njemu. Upravo zbog gorčine, odnosno materije koja je izaziva, se smatra izuzetno lekovitim, mada samo ako se proizvodi i konzumira prema pravilima.

Vrlo je važno ne koristiti ga oralno, jer se u njemu nalazi takozvana cijanovodonična kiselina, što je zapravo otrov. Prema istraživanjima, ukoliko se zaista konzumira oralno, gorki badem, dovoljno je uneti samo tri komada da bi se javilo prilično jako trovanje. A između 50 i 70 plodova može da izazove i smrt odrasle osobe.

Ali i pored toga postoji ekstrakt badema, koji je upravo od ovog badema proizveden i najčešće se koristi prilikom izrade kolača. Međutim, takozvana prusična kiselina je u tom slučaju zaslužna za gorčinu, a njena negativna svojstva se anuliraju prilikom ekstrakcije ulja na prvom mestu, a zatim i usled toplote, tako da u tom smislu ne postoji nikakva bojazan od konzumiranja.

Badem – dijeta

Ako ste odlućili da smršate i poboljšate zdravlje, preporuka je da se u svakodnevnu ishranu uvrste bademi. Dijeta vam u tom slučaju uglavnom nije potrebna, jer ćete unosom ove namirnice regulisati potrebu za prejedanjem.

Naime, ne samo da badem daje energiju, nego i utiče na smanjenje želje za hranom. Iz tog razloga se preporučuje unositi ga svakoga dana, ali je vrlo važno da tom prilikom poštujete i gramažu koja je predviđena. Naime, da ne bi ispoljio nikakve negativne efekte, badem bi trebalo unositi u količini od otprilike jedne šake, a što odgovara težini odprilike 30 grama.

Najbolje ga je konzumirati kao užinu, ukoliko želite da svoju telesnu težinu regulišete. Takođe možete da ga koristite i uz musli, na primer, a preporučljivo je da tom prilikom svakako konzumirate sirovi badem. Ukoliko to nije moguće, već isključivo želite da koristite pečeni badem, onda bi valjalo da on bude neslan.

Cena, koliko koštaju bademi?

U zavisnosti od toga da li ste se odlučili za sirovi badem ili pečeni, odnosno da li odlučite da ga kupite u prodavnici zdrave hrane na meru ili u industrijskom pakovanju, a u bilo kom marektu, zavisiće i cena.

Za kilogram sirovog badema je potrebno izdvojiti u proseku 1.200 rsd. Do 1.500 dinara košta kilogram pečenog u prodavnicama zdrave hrane.

Ostavite komentar