bosiljak slika

Bosiljak, moćan začin i lekovita biljka za razne bolesti

Biljka koja je od davnina poznata u našoj narodnoj tradiciji, korišćena je ranije, a i sada u verskim obredima. Poznato je da sveštenici koriste bosiljak, kako bi škropili svetom vodicom vernike. Isto tako su i domaćice u prošlosti koristile grančice od sušenog bosiljka za ukrašavanje božićnih kolačića, jer se verovalo da se tako svim ukućanima osigurava zdravlje za narednu godinu.

Postoji verovanje da vodi poreklo iz Indije, a u novije vreme se sve češće koristi kao začin.

Bosiljak (Ocimum basilicum)ili bosiok je jednogodišnja zeljasta biljka i pripada porodici biljaka poznatih kao usnatice.

Osim kao začin, koristi se i u formi čaja, te se smatra da je odlično prirodno sredstvo za smirenje, kao i da ga treba koristiti ukoliko postoji problem sa varenjem. S obzirom na to da ima jako antiseptično dejstvo, neretko se preporučuje njegovo korišćenje i za inhalaciju kod prehlade, jer ima blagotvoran učinak na disajne puteve.

Zahvaljujući prisustvu materije eugenol, bosiok ima karakterističan miris, a njegovo eterično ulje takođe se nalazi u upotrebi i pomaže kod mnogih bolesti i poteškoća.

Divlji bosiljak

U našem narodu se divlji bosiljak još naziva gorka metvica, a u pitanju je biljka koja je mnogo manje poznata nego pitomi. Cvetovi ove biljke su ljubičaste ili crvene boje i cveta u periodu od maja do avgusta.

Gotovo isto kao i pitomi, tako i divlji se smatra odličnim prirodnim sredstvom za poboljšanje varenja, a nema sumnje i da utiče na jačanje nerava.

Ukoliko želite da okusite blagodeti, koje divlji bosiljak ima bez svake sumnje, onda ga možete konzumirati u formi čaja. Smatra se da konzumiranjem ovog čaja smanjujete stres i nelagodu, te da jače te nerve, a naši stari su ga konzumirali kao čaj za vraćanje snage.

Bosiljak kao lek

Lekovita dejstva ove biljke su poznata od davnina. Najčešće se preporučuje za lečenje bronhitisa i uopšteno za disajne puteve, a kako navodi sajt Health line u tom slučaju je najbolje koristiti svežu biljku.

Sem toga, bosiljak kao lek se često koristi u formi esencijalnog ulja, koje se priprema od lišća biljke i koristi protiv uboda insekata.

Ukoliko neko ima problem sa očima ili pati od bolesti čira na želucu, trebalo bi da koristi alkoholni ekstrakt od bosiljka.

Postoje indicije i da ova biljka u formi masti pomaže kod ekcema, a takođe se preporučuje i za lečenje mučnine, proliva ili povraćanja, kada treba koristiti celu biljku, odnosno čaj od nje.

Prema podacima iz sprovedenih istraživanja, lekovita svojstva bosiljka su i te kako uočljiva u mnogim situacijama, a osim gvožđa i cinka, u njemu ima kalcijuma, magnezijuma i značajne količine vitamina A i vitamina C.

Ne bez razloga, bosiljak se smatra kraljicom biljaka, a zahvaljujući svom sastavu treba ga koristiti i zarad oslobađanja od nagomilanog stresa i pojave anksioznosti.

A uz to, smatra se i da je čaj od ove biljke izuzetno jak antioksidant, pa u tom smislu može da pomogne i ljudima da se na prirodan način izbore protiv depresije. Inače, ima i antiupalno dejstvo, a upravo zahvaljujući antioksidantima koji se u njemu nalaze, ova biljna vrsta štiti organizam od pojave slobodnih radikala.

Veruje se da je odlično prirodno sredstvo za prevenciju različitih oboljenja i ne bez razloga se smatra idealnim sredstvom za usporavanje starenja, upravo zbog svog antioksidativnog dejstva.

Ukoliko se jave otečeni i bolni zglobovi, oni se vrlo uspešno leče oblogama koje su napravljene od svežih listova bosiljka.

Kada je u pitanju čaj od bosiljka, on se preporučuje ženama, kod kojih se javljaju problemi sa menstruacijom. Dokazano je i da čaj od bosiljka pomaže kod regulacije probave, kao i kod zatvora i da sa uspehom smanjuje nadutost.

Pored svega toga, postoje indicije da čaj od ove biljke sa uspehom jača srčani mišić, a prvenstveno zato što se u njemu nalaze značajne količine magnezijuma. Isto tako se smatra da reguliše nivo šećera u krvi, tačnije da snižava visok nivo šećera.

Osim u formi čaja, može se upotrebiti i ulje bosiljka, ali i kao začin bez obzira da li svež ili osušen. Svakako da ga je bolje upotrebljavati u svežem stanju kad god je to moguće.

Bosiljak čaj

čaj od bosiljka

Kada se priprema u ovoj formi, koristi se nadzemni deo biljke. Čaj od bosiljka se koristi kao prirodno sredstvo za eliminaciju nadutosti i gasova, ali i za poboljšanje apetita. Osim toga, čaj od bosiljka je dobar i za pospešivanje mokrenja, a koristi se i spolja i to najčešće za ispiranje grla.

Vrlo je važno naglasiti da čaj od ove biljke ne bi trebalo da konzumiraju deca u ranom uzrastu, kao i trudnice i žene koje se nalaze u periodu dojenja.

Priprema zavisi od toga kako je navedeno u uputstvu, ali u suštini se najčešće preporučuje da jedna supena kašika čaja bude prelivena šoljom vrele vode. Mnogi autori nisu saglasni oko toga koliko bi trebalo čaj da stoji pre konzumiranja, pa ima onih koji tvrde da je dovoljno da odstoji par minuta, a ima i onih koji navode da je neophodno da to bude 15 minuta.

Pošto procedite tako pripremljeni čaj od bosiljka, trebalo bi da ga konzumirate dva do tri puta u toku dana i to najbolje između obroka u gutljajima.

Ulje bosiljka

Kao jedan od najboljih lekova za otklanjanje grčeva se navodi ulje bosiljka, budući da je u pitanju odličan prirodni spazmolitik. Pomaže kod bolnih menstruacija, a svakako otklanja i grčeve u mišićima nogu i ruku, te se preporučuje kao odlično prirodno sredstvo posle napornog vežbanja. Sem toga, pomaže i kod grčeva u crevima.

Zanimljivo je naglasiti da s obzirom na to da se smatra odličnim prirodnim sredstvom protiv zatvora i uopšteno lošeg varenja, te pojave nadutosti, ulje od ove biljke pomaže i ljudima koji imaju mučninu tokom vožnje.

Ukoliko neko pati od bronhitisa, sinuzitisa ili je prehlađen, a uz to i kašlje, nema boljeg načina da se tih simptoma oslobodi nego da koristi ulje bosiljka.

Korisan je i kod migrene, depresije i psihičkog umora.

Postoje indicije da pomaže kod reume i različitih sportskih povreda, te da utiče na poboljšanje cirkulacije i ubrzanje metabolizma.

Preporučuje se za negu kože, ali i kose, a smatra se i da pomaže nakon ujeda komaraca ili pčela.

Pored svega pomenutog, ulje bosiljka se smatra i odličnim prirodnim osveživačem prostora.

Bosiljak začin

Nema boljeg načina da pripremite odlično jelo nego da koristite aromatične začine. A jedan od njih je sasvim sigurno i bosiok. Ukoliko je moguće da ga koristite u svežem stanju, tim pre će vaše jelo biti znatno ukusnije.

Obično iskusni kulinari preporučuju da bosiljak kao začin bude dodat na kraju pripreme jela, kako bi njegova aroma još duže trajala.

U prestižnim restoranima se sve češće koristi ukrasni bosiljak kao sredstvo za dekoraciju različitih jela. Svakako da ukoliko nemate mogućnost da ga koristite u svežem stanju, dobra vest je da se u formi začina može kupiti u svim bolje snabdevenim marketima i prodavnicama zdrave hrane.

Bosiljak recepti

Postoji mnogo načina da konzumirate ovu biljku i na taj način da utičete pozitivno na zdravlje. Dakle, kada se pominje ova biljka, recepti sigurno nisu problem, jer ih možete naći kako za čaj od bosiljka, tako isto i za njegovu primenu u kulinarstvu, ali i u terapeutske svrhe.

Ako želite da ga koristite u svežem stanju, na sajtu Food Network je ponuđeno 10 najboljih varijanti za to koje vam u nastavku prenosimo.

Jedna od njih podrazumeva i pripremu takozvanog pesto sosa, koji u osnovi sadrži upravo ovaj začin. Inače se pesto sos koristi kao odličan umak za jela sa testeninom i za ribu, na prvom mestu, ali ga uvek možete dodati i u svako drugo jelo. Odlično je dodati ga u grašak ili boraniju, a ako ste na tako jak ukus navikli.

Sem toga, poznato je da italijanska kuhinja obilato podrazumeva korišćenje ovog začina. Italijani ga najčešće stavljaju na picu, ali i kada pripremaju bruskete. Fenomenalni brusketi se pripremaju vrlo lako i sadrže samo italijanski cir „Mocarela“, sitno seckani paradajz i listiće svežeg bosiljka.

Ukoliko ste vegetarijanac ili jednostavno želite da pripremite jelo bez mesa, najbolja opcija je čorba od tikvica sa dodatkom upravo bosiljka. Takođe ga možete dodati i u čorbu od paradajza, a imate opciju i da pripremite čorbu od celera sa tim začinom, koja iako neobičnog ukusa, vrlo je zdrava i lekovita.

Testenina posebno u italijanskoj kuhinji ne može da bude pripremljena bez dodatka bosiljka. To isto se odnosi i na različite salate, a sem Italijana, bosiljak u svojoj nacionalnoj kuhinji obilato koriste i Grci.

U Grčkoj gotovo da nijedno jelo ne može da bude pripremljeno bez bosiljka i origana.

Kada su u pitanju jela od morskih plodova, on je nezaobilazan začin. Bez obzira da li ga koristite u formi pesto sosa ili ga dodajete svežeg, nema sumnje da će vaše jelo biti fenomenalnog ukusa ukoliko koristite i ovaj začin.

Mnogi recepti uključuju i bosiljak uz krompir, ali i drugo povrće, međutim ima nešto što je posebno neobično. Postoje recepti za slatkiše, tačnije uglavnom za sladolede ili smrznute slatke specijalitete, a koji uključuju i aromatični bosiljak.

Da ovoj neobičnosti dodamo i to da postoje kokteli, u koje se dodaje takođe dodaje čak i ovaj začin.

A ukoliko želite da pripremite pesto sos po osnovnom receptu, a da ga ne kupujete u teglici, možete jednostavno oprati pregrst bosiljka i iseckati ga na što sitnije moguće. Naravno da je najbolja varijanta ako imate elektronsku seckalicu, te da u nju stavite opran bosiok i maslinovo ulje. Prema originalnom receptu se dodaju i pinjoli, kao i beli luk isto, ali i parmezan, a ako je moguće da bude baš iz Italije.

Imajte na umu da pinjoli sadrže dosta ulja, pa ne bi trebalo da ih koristite u velikoj količini.

Jedna varijanta jeste da sve to pomešate u blenderu i usitnite, te da na taj način pripremite pesto sos, a druga je nešto komplikovanija, ali i interesantnija. Potrebno je određenu količinu pinjola stavite u zagrejani tiganj, ali bez ulja. Izrendajte pripremljeni parmezan ili drugi kačkavalj te vrste, a zatim iseckajte i beli luk.

U međuvremenu sa malo limunovog soka izmiksajte blago bosiljak ili ga iseckajte i sve to pomešajte sa smesom iz tiganja. Zatim sve zajedno ubacite u blender i usitnite, dok ne dobijete homogenu smesu. Ako primetite da je pesto sos nešto gušći, možete dodati još malo maslinovog ulja, a ako primetite da je ređi, možete dodati još bosiljka ili rendanog parmezana.

Bosiljak sadnja

bosiljak sadnja

Ono što je naročito dobro kod ove začinske biljke jeste što se može saditi i bosiljak u saksiji. U principu uzgoj nije nimalo komplikovan, a imaćete mnogo pogodnosti ukoliko ga budete gajili na taj način. Naravno da se ova lekovita biljka može gajiti i na njivi.

S obzirom na to da je u pitanju biljka poreklom iz Indije, to je za uzgoj bosiljka potrebno dosta vode i sunca, ali i toplote. Kvalitet zemljišta i njegova struktura takođe imaju važnu ulogu u uspešnosti uzgoja.

Najbitnije je u fazi nicanja i u fazi rasta obilato ga zalivati. Takođe je potrebno dosta vode mu davati i u periodu grananja, ali i cvetanja.

Da bi proklijao potrebno je minimalno 12 stepeni, a da bi se razvijao onako kako bi trebalo temperatura je idealna između 18 i 20 stepeni Celzijusovih. Ne treba zaboraviti da niske temperature ni u kom slučaju ne pogoduju bosiljku.

Nakon što pripremite odgovarajuće zemljište, treba da obavezno usitnite površinski sloj. Inače se zemljište obično priprema na dubini od oko 5 cm i ta priprema bi trebalo da bude izvršena dva do tri dana neposredno pre nego što odlučite da posadite bosiljak.

Razmnožavanje se vrši ili uz pomoć rasada ili direktnim sađenje semena, ali se ipak razmnožavanje rasadom smatra sigurnijim i mnogo isplativijim.

Seme bosiljka je potrebno posejati na rastojanju od oko 10 do 15 cm, s tim što temperatura ni u kom slučaju ne sme biti niža od 15 stepeni. Da bi seme proklijalo u tim uslovima neophodno je da prođe pet do šest dana, a neposredno pre nego što počnete da vršite rasađivanje valjalo bi i da otkrijete leje. U suštini je potrebno pet do šest sedmica da bi se rasad bosiljka proizveo. Kada je u pitanju uzgoj bosiljka, odnosno sadnja, najbolje je iz rasada da ga sadite početkom maja odmah pošto to izvršite neophodno je i da zalijete.

Za bolji prinos možete koristiti određene dodatke zemljištu, ali tek posle prvog branja. Takođe je dobro i da navodnjavate zemljište, ali i da ne preterate u zalivanju, jer koliko god da bosiljak nije zahtevna biljka, te da je najpre potrebno da bude na toplom i vlažnom zemljištu, ne treba preterivati.

Što se tiče druge opcije, bosiljak u saksiji se takođe prilično lako uzgaja. Važno je da odaberete odgovarajuću saksiju, a idealno je ako je ona dubine oko 20 cm.

Postoji verovanje da miris bosiljka rasteruje komarce, tako da ako odlučite da ga gajite u saksiji, možete biti sigurni da ćete se ovih napasti osloboditi, jednostavno jer bosiljak i komarci nikako ne mogu da budu zajedno.

Ostavite komentar