drvo života

Drvo života verovanje naroda, sadnja, uzgoj i održavanje

Drvo života (latinski naziv Yucca) je ukrasna biljka koja poreklo vodi iz centralne i severne Amerike, mada neke vrste poreklo vode i iz Afrike.

Postoji više od 50 vrsta ove biljke, međutim sigurno su najpoznatije Yucca alifolia i Yucca elephantipes.

Yucca alifolia predstavlja drvo koje ima guste, tamno zelene i šiljate listove.

Yucca elephantipes je karakteristična po tome što može narasti do neverovatnih 10 metara visine, ukoliko joj uslovi to dozvole.

Drvo života je sobna ukrasna biljka (cveće) koja je svoje mesto pronašla u domovima mnogih ljudi širom sveta.

Kod nas najviše se gaji Gvatemalska juka koja poreklo vodi iz Severne Amerike, ona je najotpornija, najpogodnija za kućne uslove i najmanje je osetljiva na klimatske promene za razliku od drugih biljaka.

Drvo života verovanje

Najviše su se izdvajali Keltski narodi kada je u pitanju verovanje u ovu sobnu biljku (cveće). Oni su smatrali da je u njoj sadržana energija i da je ovo drvo u neraskidivoj vezi sa nebom i sa zemljom.

Antički Sloveni su verovali da je ovo drvo simbol zdravlja i sreće, a da se nakon smrti njihove duše nastanjuju u stablu ove biljke i da tu ostaju zauvek uz svoju porodicu.

Indijanci koji poreklo vode sa Američkog tla, su ovu biljku koristili za pravljenje soka koji su kasnije stavljali na rane.

Germanska plemena su smatrala da ova biljka ima veliku povezanost sa ovozemaljskim i zagrobnim svetom. Ona je zbog toga korišćena u mnogim ritualima za isterivanje nečistih sila i zlih duhova, ali i za prizivanje mrtvih. Pored toga koristili su je i za lečenje nekih telesnih ili duševnih bolesti.

Drvo života simbolika

Od davnina su rasprostranjena određena verovanja i simboli koji direktno ukazuju baš na ovu biljku. Drvo života smatra se biljkom koja povezuje život i smrt. Simboliše mir, blagostanje, sigurnost. Smatra se da ova biljka donosi sreću i blagodet domu i porodici koja u njemu živi. Ovo drvo baš i zbog svog naziva smatra se simbolom života i opstanka ljudi.

Uzgoj drveta života – kako?

drvo života uzgoj

Kada donosite odluku o sadnji Juke onda je bitno da je posadite u pravo vreme i o njoj vodite računa gotovo stalno. Juka se sadi u proleće u mesecu martu ili aprilu. Seme Juke stavite u saksiju i ostavite na suvo i toplo mesto, obavezno van domašaja promaje. Kada seme bude proklijalo možete je prebaciti u drugu saksiju u kojoj ste prethodno sastavili određeni supstrat i dobar drenažni sloj.

Što se supstrata tiče najbolje je kupiti ga u odgovarajućoj cvećari, ukoliko ne budete u mogućnosti da pribavite pravi supstrat, onda je najbolje da pronađete supstrat koji se koristi za kaktus jer i on može biti koristan za drvo života.

Zemlja u koju sadite drvo života mora da bude dobro propusna, pa se preporučuje da se pre zemlje u saksiju stavi i pesak, da bi se obezbedila dobra drenaža i time sprečilo da koren same biljke istruli.

Drvo života održavanje i nega

Većina ljudi smatra da je proces gajenja drveta života jednostavan i lak, međutim kada se dođe do praktičnog dela, to i nije baš tako. Drvo života kao i svaka druga biljka zahteva određene uslove. Ti uslovi mogu biti vlažnost vazduha, temperatura, prihrana i pažljivo postupanje sa samom biljkom od početka procesa sadnje pa sve do razvoja zrele i odrasle biljke.

Juka odnosno drvo života zahteva veliku količinu svetlosti, pa ju je najbolje držati u blizini prozora, ili se može izneti na terasu ili baštu, ukoliko uslovi ne dozvoljavaju gajenje u sobi ili nekoj drugoj unutrašnjoj prostoriji.

Ova biljka se u zimskom periodu strogo drži unutra. Tokom leta Juka mora više puta da se zaliva. Poželjno je da se zaliva 2-3 puta nedeljno.

Što se nege tiče, ovo cveće takođe ima određene zahteve. Pored zalivanja trebalo bi i prihranjivati ovu biljku na svake dve nedelje u proleće i jesen. U letnjim mesecima biljku možete prihranjivati svega 1 mesečno, dok u zimskim periodima to činite na svaka dva meseca.

Presađivanje se vrši u proleće, i to po pravilu na svake dve godine, kada saksija postane mala za dalji razvoj korena i za dalji razvoj same biljke. Ova biljka generalno veoma sporo raste, međutim ponekad se može javiti slučaj da se koren dosta brže razvija i izlazi brže na površinu saksije.

Drvo života razmnožavanje

Ovo drvo se razmnožava iz semena ili iz mladih sadnica koje se dobijaju procesom orezivanja biljke. Razmnožavanje iz semena je veoma spor i dugačak proces uzgajanja, jer je za klijanje semenki potrebno i do nekoliko meseci. Seme je najbolje kupiti u cvećarama ili u staklenicima.

Razmnožavanje rezicama stabljike ili reznicama izdanaka biljke predstavlja tip sadnje koji je dosta jednostavniji i uspešniji za sve one koji će se po prvi put susresti sa ovim drvetom. Najbolji način je orezivanje odrasle biljke i sadnja istih u posebne supstrate zemlje. Orezivanje ove biljke vrši se tako što se nožem odseče nekoliko mladih listova, pa se takve reznice odmah zasade u saksiju sa zemljom, dok nova biljka ne formira koren.

Zašto žute listovi i kako spasiti drvo života?

Jedan od najčešćih razloga zašto opadaju listovi ove biljke je to što se saksija nalazi na tamnom mestu ili na suviše toplom mestu. Povremeno opadanje nekolio listova biljke se smatra sasvim normalnim procesom jer biljka odbacuje stare a formira prostor za nove biljke.

Kada drvo života počne naglo da vene i žuti onda je to najčešće posledica izloženosti suviše niskoj temperaturi okoline, jer ovo cveće ne podnosi temperature koje su niže od 10 stepeni. Drugi razlog može biti izloženost Juke promaji.

Evo i rešenja kako možete spasiti drvo života da ne uvene. Sve što trebate uraditi je da pomerite saksiju biljke na neko toplije mesto i na kome neće biti velika cirkulacija i strujanje vazduha.

Drvo života cena?

Cena odraslog drveta je dosta veća i u zavisnosti od njene veličine ali i vrste se formira. Ova biljka je rasprostranjena na domaćem tržištu i tu se može naći od sasvim male biljke sa malom rozetom koja košta oko 500 dinara. Cena  odrasle biljke može biti između 2500-4000 dinara u zavisnosti od toga koliko je stara, velika i koliko je formirala rozetu.

Ostavite komentar