glog slika

Glog – lekovitost i recepti za čaj, kapi, vino i sirup

Drvo gloga je poznato u narodu od davnina kao „sredstvo“ kojim se „rasteruju vampiri“, ali je takođe značajno njegovo lekovito dejstvo u fitoterapiji.

Koje vrste gloga postoje i kakve su njegove osnovne odlike

Pre svega je važno napomenuti da je glog žbunasto drvo koje raste svuda, po pravilu na ivicama šuma i pored puteva, te se dugo smatralo otrovnom biljkom.

Inače samo drvo ove biljke ima veoma karakterističan miris koji podseća na med, te jarko crvene plodove koji se beru sasvim zreli krajem letnjih meseci.

Zanimljivost je da glog kao biljka ima čak 28 različitih vrsta, ali su u narodnoj medicini kao lek najpoznatiji crni, crveni i beli glog.

Međutim, kada se pominje ova biljna vrsta, misli se sa aspekta lekovitosti pre svega na crveni glog (latinski Crataegus oxyachanta).

Ništa manje značajan nije u alternativnoj medicini ni beli glog (latinski Crataegus monogyna), koji u sebi sadrži brojne lekovite materije bitne za zdravlje.

Delovi koji su lekoviti jesu plod, cvetovi i listovi, a važan je i sam period berbe određenih delova ove biljke iz porodice ruža (latinski Rosaceae).

Naime, važno je da se listovi beru nakon cvetanja biljke, obično u proleće, kada se vrši berba i samih cvetova.

Sa druge strane plodovi gloga se ubiraju kada su potpuno zreli, obično krajem leta, i koriste se bez peteljki za pripremu čajeva i drugih lekovitih tvari za organizam.

Materije koje sadrži glog i koje su od značaja za lekovita svojstva biljke

Najpoznatije supstance koje se nalaze u sastavu gloga, odnosno njegovih pobrojanih lekovitih delova su flavonoidi i procijanidini.

Upravo zahvaljujući pomenutim supstancama, on je od izuzetnog značaja za zdravlje srca i krvnih sudova, te za regulisanje krvnog pritiska što je i dokazala i nauka.

Pored svega toga, on je važan za smanjivanje nivoa lošeg holesterola u krvi, čime ona i indirektno prevenira proces ateroskleroze krvnih sudova.

Plod, cvet i listovi se upotrebljavaju za prevenciju srčanih oboljenja, kao i za poboljšanje cirkulacije krvi, a kod starijih osoba pomaže „obnavljaju“ funkcije srčanog mišića.

Studije su pokazale da glog ima efekat na koronarne krvne sudove, koji direktno „hrane srčani mišić“ i tako se sprečava rizik od infarkta.

Pored već navedenog efekta, ova „najlekovitija biljka sveta“, značajna je i za brzo obnavljanje vezivnog tkiva, jer ima svojstvo da regeneriše kolagena vlakna.

Preporučuje se za osobe koje imaju probleme sa reumatskim oboljenjima, i to pre svega sa artritisom, glog je značajan za očuvanje funkcije zglobova.

Takođe je poznato da ima i važne efekte kod stanja anksioznosti, nesanice i nervoze, jer deuje blago sedativno i opuštajuće na CNS.

On je poznati prirodni antioksidans, što znači da štiti ćelije od štetnog dejstva slobodnih radikala kiseonika i tako podiže imuni sistem.

Sve vrste gloga su veoma delotvorne kod žena koje imaju probleme sa menstrualnim ciklusom, jer ga i regulišu i ublažavaju menstrualne tegobe.

Naime, biljka ima takozvani kardiotonični efekat, te smanjuje grčenje mišića, pa kako deluje na srce, tako deluje i na mišiće materice i smanjuje bol.

U fitoterapiji je glog poznat i priznat kao sredstvo za izbacivanje peska iz bubrega i mokraćnih kanala, i smanjuje bol kod renalnih kolika.

Glog kao lek

glog kao lek

Kako je napred navedeno, glog se smatra jednom od najzdravijih biljaka na svetu, pa je jasno da se upotrebljava za sprečavanje i/ili lečenje raznih bolesti.

Lekovitost gloga je priznata i od strane stručnjaka alternativne i klasične medicine, i njegova upotreba je najpoznatija kod:

  • sprečavanja infarkta miokarda i za obnavljanje srčanih ćelija;
  • preveniranja nastanka ateroskleroze i smanjenja elastičnosti krvnih sudova;
  • porasta nivoa lošeg holesterola i triglicerida u krvi;
  • prevencije i terapije sistemskih bolesti vezivnog tkiva i zapaljenskih reumatskih oboljenja (artritisi);
  • regulisanja povišenog arterijskog krvnog pritiska, jer ima efekat da „vraća“ elastičnost zidovima krvnih sudova;
  • prevencije i lečenja grčeva i bolova u mišićima;
  • lečenja bolnih, neredovnih i nepravilnih menstrualnih ciklusa kod žena;
  • poremećaja sa disanjem (dispnea), jer deluje umirujuće i smanjuje osećaj nedostatka vazduha;
  • nesanice, depresije, anksioznosti, nedostatka energije, vrtoglavice i tinitusa (zujanje u ušima);
  • problema sa viškom kilograma i sa edemima – jer uspešno odstranjuje višak tečnosti iz organizma;
  • kao vrlo efikasno sredstvo protiv celulita jer obnavlja kolagena i elastična vlakna;
  • oboljenja digestivnog trakta kakvi su malapsorpcija, loše varenje i bolest poznata kao ulcerozni kolitis.

Važna je napomena da uprkos svojoj lekovitosti, glog ne treba da koriste trudnice, dojilje i mala deca (mlađa od 12 godina), jer može biti nekih neželjenih efekata.

Čaj i kapi od gloga – recepti i način upotrebe

caj od gloga

Svakako je upotreba crvenog, belog i crnog gloga najpoznatija u formi biljnih kapi i čajeva koji se kupuju u prodavnicama zdrave hrane i veoma se lako koriste.

Naime, za pripremu čaja od gloga, može da se upotrebi plod, cvet ili mlado sušeno lišće, bilo samostalno odnosno u kombinaciji sa drugim biljkama.

Za pripremu čaja, u slučaju da se koriste osušeni cvetovi ili listovi, potrebno je da se sa 200 ml vrele vode preliju dve kašičice usitnjenih listova/cvetova.

Nakon što čaj odstoji u poklopljenoj posudi oko pola sata, on se procedi i pije se najbolje tri puta u toku dana, uvek sveže pripremljen.

Veoma je važna napomena da se moraju poštovati preporuke o doziranju i količini čaja i tinkture jer može da dođe do trovanja.

Naime, najpoznatiji neželjeni efekti prekomerne i nepravilne upotrebe preparata od ove biljke jesu mučnina i povraćanje, a zatim i aritmije i trovanje.

Upravo iz navedenih razloga se čaj pije najduže oko pet do sedam dana, pa se napravi pauza od 2-3 dana, uz obaveznu konsultaciju sa lekarom.

Za pripremu čaja od plodova ove biljke, treba da se jedna kašičica sušenih usitnjenih/samlevenih plodova prelije sa 200 ml proključale vode.

Posle ovog postupka se čaj ostavi da odstoji oko 20 minuta i zatim se procedi i pije se dva do tri puta dnevno, zavisno da li se koristi kao lek odnosno preventivno.

Mada sam čaj jeste vrlo lekovit, on i nema neki naročito „popularan“ ukus, pa se od plodova prave sokovi, vina, džemovi i likeri.

Recept za pravljanje kapi od listova ili cvetova gloga

Mada se svakako i kapi i tinktura od gloga mogu kupiti gotove u svim bolje snabdevenim biljnim apotekama i prodavnicama zdrave hrane, lako se i prave.

Naime, za pripremu lekovitih kapi potrebno je:

  • 40 gr sitno seckanih sušenih listova ili cvetova gloga;
  • 400 ml alkohola (najbolje 70%).

Pošto se glogov list odnosno cvet prelije alkoholom, ostavlja se da odstoji oko tri nedelje, uz povremeno mešanje, pa se procedi i čuva u tamnoj bočici.

Kapi se piju najbolje jednom dnevno, sa malo vode ili nekog voćnog soka odnosno čaja, u količini od 20-25 kapi.

Recept za pravljenje vina od gloga

Iako se najčešće upotrebljava u obliku čajeva ili tinktura, kada ima najbolji i najjači efekat, glog se koristi i za spravljanje vina i likera.

Važna je napomena da biljka ni u ovom slučaju odnosno navedenim napicima, ne gubi ništa od svojih lekovitih svojstava, uprkos uvreženom mišljenju.

Recept za pravljenje vina od gloga je dosta jednostavan, i potrebni su sledeći sastojci:

  • 2 kg svežih dobro zrelih glogovih plodova;
  • 3 l proključale vode;
  • 1 kg smeđeg/žutog šećera.

Kada se plodovi dobro operu i očiste od peteljki, stavljaju se u stakleni sud (najbolje teglu određene zapremine), i preliju se vodom.

Važno je da se pre prelivanja plodova voda prohladi do sobne temperature, te da se u njoj rastopi data količina šećera.

Ovako pripremljena mešavina se prekriva sa pamučnom krpom ili gazom, i ostavlja se da stoji na tamnom i hladnom mestu oko 40 dana.

Nakon što pomenuti period prođe, potrebno je da se vino procedi i da se naspe u staklene flaše i da se čuva u frižideru posle otvaranja.

Smatra se da je najbolji efekat za zdravlje, bilo preventivno ili u lečenju neke tegobe, da se svako jutro pola sata pre obroka popije po jedna mala čašica napitka.

Recept za pravljenje lekovitog sirupa od plodova gloga

Potrebni sastojci za ovaj recept su:

  • 1 kg usitnjenih plodova gloga (najbolje samleti u blenderu);
  • 1,5 l vode.

Kada se plodovi gloga usitne, oni se preliju sa pomenutom količinom vode, te se prokuvaju do ključanja na blagoj vatri uz stalno mešanje.

Sirup se po pravilu kuva oko pola sata, nakon čega se procedi i ostavi se da se prohladi, a zatim se ponovo sve izmeša u blenderu.

Bitno je da se izblendiranoj smesi doda još hladne vode (prema savetima da bude oko 2-3 cm iznad površine smese).

Postupak kuvanja se ponavlja sa „novom vodom“ na istovetan način kako je i ranije opisano, pa se kroz gazu sve procedi nakon hlađenja.

Bitno je da sirup ima gustu konzistenciju, te da se sipa u sterilne flaše, i po mogućnosti da se pasterizuje, nakon čega može da ima neograničen rok trajanja.

Lekovitost sirupa je istovetna kao i kod ostalih preparata od gloga, a koristi se tako da se uzima dnevno oko 5-10 kašičica napitka.

Ostavite komentar